Energetska efikasnost: Zamislimo svet 2050.

Obnovljivi izvori energije su postali neizostavni deo bilo koje teme koja se tiče budućnosti planete. U ovom intervjuu, istražujemo njihov značaj u tranziciji ka održivijem energetskom sistemu, kako tehnološki napredak utiče na efikasnost i pristupačnost, na koji način se mogu prevazići izazovi i povećati veća integrisanost obnovljivih izvora u postojeće energetske mreže.

Odgovore na ova pitanja smo potražili u razgovoru sa Đorđem Samardžijom, klimatskim preduzetnikom.

Kako bi ocenio naše dosadašnje delovanje u rešavanju klimatske krize? Na koji način možemo prevazići jaz između naučnih saznanja o uzrocima i nedostatka efikasnih akcija u praksi?

Ekološka i klimatska kriza su dobro poznati problemi, a nauka već više od 50 godina jasno ukazuje na njihove uzroke. Svaki novi izveštaj koji se objavljuje samo potvrđuje ono što već znamo. Takođe, imamo jasne predstave o rešenjima, ali suočeni smo sa sistemskim izazovom koji zahteva transformaciju celokupnog društveno-ekonomskog sistema.

Naši dosadašnji napori da je rešimo, nažalost, nisu dali željene rezultate. Spori smo u preduzimanju delotvornih koraka, iako svi znamo šta treba uraditi. Mislim da postoje više faktora koji doprinose ovom neuspehu, uključujući nedostatak volje i znanja donosilaca odluka, koji su ključni stejkholderi u ovom procesu. 

Ovde nije bitno samo kako se građani ponašaju ili kako tržište funkcioniše, na primer. Radi se o načinu na koji društvo funkcioniše u celini, od donošenja odluka do analiza i pripreme za te odluke. Da bismo uspešno suočili sa ovom krizom, neophodno je promeniti način razmišljanja i delovanja na svim nivoima.

Kakva je uloga kompanija i pojedinaca? Koje konkretne korake bi trebalo preduzeti u borbi sa ovim urgentnim problemom?

Donosioci odluka imaju mandate sa ograničenim rokom trajanja, a iz te perspektive 2050. deluje prilično daleko.  Sa druge strane, građani, roditelji, vlasnici firmi itekako mogu da zamisle kako će svet izgledati 2050. jer će u tom svetu oni, njihove porodice, njihove firme da postoje. 

Pojedinci treba da se zapitaju kako će svet izgledati 2050. godine i šta mogu učiniti da doprinesu boljoj budućnosti za naredne generacije. Sa druge strane, kompanije treba da prihvate odgovornost za svoje delovanje i da svoje poslovanje i procese učine održivim. 

Kompanije treba da prihvate da su deo problema, ali i deo rešenja, jer imaju volju, znanje i resurse. Hajde da im pomognemo da prepoznaju rešenja i sagledaju u kojim segmentim tog budućeg sveta mogu da doprinesu kroz poslovne strategije koje ih vode ka održivosti. 

Klimatska kriza zahteva inovativna tehnološka rešenja koja su ključna za postizanje klimatske neutralnosti, odnosno smanjenje emisija gasova staklene bašte. Kako i da li tehnološke inovacije i promene u načinu upotrebe i distribucije energije mogu doprineti ostvarivanju cilja klimatske neutralnosti?

Istorijski gledano, mi kao čovečanstvo, smo uvek sprovodili  velike promene u trenucima kada smo imali višak energije, kao što je to bio slučaj sa Industrijskom revolucijom ili pronalaskom nafte. Sada, takvu promenu očekujemo od obnovljivih izvora energije. 

Međutim, mi već sada, imamo dovoljno znanja i resursa da se oslonimo na obnovljive izvore energije, toliko da ceo svet možemo da pokrećemo njima. Takođe znamo kako da unapredimo energetsku efikasnost i druge načine optimizacije toka energije u društvu. Umesto da trošimo ogromne količine energije, jer smatramo da je jeftina,  možemo preispitati i unaprediti načine na koje je koristimo i distribuiramo. Odluke koje donosimo danas uticaće na svet u budućnosti, stoga je ključno da se fokusiramo na smanjenje potrošnje, efikasno korišćenje resursa i razvoj održivih praksi.

Često se govori o 2050. godini, jer su svi ciljevi usmereni ka tome. Šta nas tamo čeka?

Zamislite kako će 2050. izgledati svet, jer će definitivno biti drugačiji od današnjeg vremena. Može biti ili utopija ili distopija, od nas zavisi. 

Recimo da je to svet u kojem smo uspeli da rešimo problem, svet bez fosilnih goriva. Iskopavanje nafte, uglja i gasa neće biti više opcija. U željenom svetu 2050. šta nam ostaje? Električna energija koja se proizvodi od obnovljivih izvora, pre svega solari, vetar i biomasa sa svojim kompleksnostima održavanja. Da li to znači da bi do tada trebalo da zamenimo sve automobile sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem sa električnim? Ne, ne mislim da to treba da uradimo, već da promenimo perspektivu koja nam pokazuje da nam ovoliko automobila nije ni potrebno. 

To nas dovodi do efikasnosti budućeg sistema u kojem teoretski svi možemo proizvesti energije iz obnovljivih izvora dovoljno za funkcionisanje ekonomije. Drugim rečima, potrebna nam je i optimizacija tog budućeg društva, a to, na prvom mestu, podrazumeva da ne trošimo više energije nego što nam zaista treba.

Koje su ključne mere adaptacije koje nas očekuju pre potpune energetske tranzicije?

Pre potpune energetske tranzicije, koja je neizbežan korak, suočavamo se sa potrebom za adaptacijom na postojeće promene. 

Kompanije treba da fokusiraju svoje poslovne strategije na energetsku tranziciju i preduzmu adaptivne mere kako bi poslovali odgovorno: prelazak na obnovljive izvore energije, optimizaciju potrošnje energije i smanjenje uticaja na životnu sredinu.

Na primer, ovaj projekat koji sada sprovodite  „Niklo kao ja“, u okviru kog će 10 gradova u Srbiji dobiti kišne bašte, je takođe jedna od tih mera. 

Niko ne može delovati sam, ali svako od nas može doprineti na svoj način. Potrebno je da kao društvo prihvatimo odgovornost za svoje postupke i promenimo perspektivu ka održivijem životu i poslovanju. To će nas usmeriti ka boljoj budućnosti, kako za nas, tako i za naredne generacije.

Intervju pripremila: Ivana Jovanović, Propulsion