Kišne bašte, korak ka održivim gradovima

Kišne bašte su održivi i ekonomičan sistem za sakupljanje, skladištenje i upotrebu kišnice koja pada na površine poput krovova, dvorišta ili trotoara i imaju za cilj smanjenje negativnog uticaja kišnih padavina na gradsku infrastrukturu i životnu sredinu. Najčešće se prave u blizini saobraćajnica ili nepropusnog tla, a kao takve imaju zadatak da usvoje višak atmosferske vode nastale iznenadnim velikim padavinama sa ciljem da rasterete kanalizacionu mrežu.

Sadnjom odgovarajućih biljaka sa dubokim korenovim sistemom, bašte postaju samoodržive, jer se koriste biljke koje mogu opstati i u uslovima prekomerne količine vode, kao i u totalno sušnim uslovima.

Kišne bašte predstavljaju i važan deo Zelene agende za Zapadni Balkan, sveobuhvatnog plana i inicijative za postizanje održivosti i zaštite životne sredine. Značajno doprinose ostvarivanju ciljeva Zelene agende koji se odnose na održivo upravljanje vodom, smanjenje zagađenja i poboljšanje kvaliteta životne sredine, energetsku efikasnost i mogu biti važan i praktičan alat za adaptaciju na klimatske promene. 

Efekati kišnih bašti su višestruki i pozitivni:

• Smanjenje opterećenja kanalizacijskog sistema: kišne bašte prikupljaju vodu koja bi inače otišla u kanalizacionu mrežu. Time se smanjuje opterećenje sistema odvodnje i sprečava preopterećenje kanalizacije tokom obilnih kiša, što može dovesti do izlivanja fekalnih voda i zagađenja vodotokova.
• Očuvanje vode: kišne bašte omogućavaju prikupljanje i skladištenje kišnice za kasniju upotrebu. Ta voda se može koristiti dalje za zalivanje biljaka, pranje automobila ili čišćenje dvorišta, čime se smanjuje potreba za upotrebom dragocene pijaće vode.
• Poboljšanje kvaliteta vode: kišne bašte deluju kao prirodni filteri, zadržavajući i filtrirajući zagađivače i hemikalije iz kišnice pre nego što se infiltrira u zemlju ili odlazi u kanalizacioni sistem. To rezultira poboljšanjem kvaliteta vode u okruženju i smanjenjem zagađenja vodotokova.
• Poboljšanje mikroklime: kišne bašte apsorbuju toplotu i smanjuju efekat toplotnog ostrva u urbanim područjima, čime se smanjuje potreba za klimatizacijom i energetski troškovi.
• Podsticanje biodiverziteta: kišne bašte pružaju životni prostor za različite biljne vrste, insekte i ptice. Održavanje prirodnih elemenata u urbanim sredinama doprinosi povećanju biodiverziteta i stvaranju održivijeg i ravnotežnijeg ekosistema.

Kišne bašte, iako prvenstveno povezane sa očuvanjem životne sredine, takođe imaju značajan uticaj na mentalno zdravlje i doprinose kvalitetu života svih nas. Ova prirodna okruženja pružaju prostor za relaksaciju, odmor i opuštanje. Fizički kontakt s prirodom dok se održava bašta ili se jednostavno boravi u njoj može smanjiti stres, poboljšati raspoloženje i smanjiti simptome anksioznosti.

Takođe, državanje i upravljanje kišnim baštama može biti timski poduhvat koji okuplja ljude. Ovakva zajednička aktivnost stvara mogućnosti za druženje, povezivanje i izgradnju zajedničke svrhe. 

I za kraj, održavanje kišnih bašti obično zahteva fizičku aktivnost, kao što su kopanje, sadnja biljaka ili zalivanje. Ova vrsta aktivnosti može pomoći u poboljšanju fizičkog zdravlja, jačanju mišića i zglobova, povećanju energije i poboljšanju sna. 

U želji da ponudimo rešenje i pokažemo da svako može doprineti zaštiti planete, u saradnji sa Šumarskim fakultetom, Univerziteta u Beogradu pokrenuli smo projekat Niklo kao ja, u okviru kog pretvaramo javne površine u kišne bašte i zelene oaze koje će služiti kao mesta za odmor, edukaciju, druženje i zabavu za naše sugrađane.

Kišne bašte će dobiti 10 gradova u Srbiji: Beograd, Novi Sad, Subotica,  Novi Pazar, Smederevo, Kragujevac, Čačak, Niš, Bečej i Sombor.